Frankfurt, 3.12.2019.
Za ove četiri godine sam bila na dosta odličnih koncerata u Nemačkoj, sa veoma različitim profilima publike, ali ni jednom nisam doživela da svi u publici pevaju, igraju i toliko vidljivo uživaju, sve to istovremeno! Niti se sećam toliko mlade publike, da se izistinski osetih starijom, sa svojih 35 godina. Well, pevali su svi koji su znali turski, a ja sam, verovatno kao i preostala tri slušatelja koji nemaju tursko poreklo, samo mucala nesto, pošto sam od tolikog slušanja dva dosadašnja albuma ovog sastava i naučila da barem imitiram reči :D Falio mi je Ljuban; da je bio tu, možda bih i sačekala da prozborimo koju sa bendom; ovako sam, pošto je bilo vec dosta kasno, pazarila majicu dok se još nije nakupila gužva i krenula kući. Sve vreme sam pevušila koncert iz početka.
"Zlatni dan" je sastav koji dolazi iz Holandije i širi ljubav i energiju putem neo-anadolijskog zvuka. Mislim da je veliki broj pesama obrada ili turskih narodnih ili onih iz sedamdesetih i osamdesetih godina, kada je anadolijski rok i procvetao. Sve su na turskom, i meni lično to cini pravo osvezenje na toj, sada cu zvučati kontradiktorno ali sigurno biti shvaćena, popularnoj a alternativnoj sceni. Pesme su prosto catchy, teško je zaustaviti se na jednoj ili ne pustiti album jos jednom, a muk posle završetka postane jos teži kada ih covek sluša uživo. Njihova transformacija narodnih pesama u psihodelicni i fanki univerzum mene prosto jako dobro radi, što i nije tako čudno, buduci da jako volim i ono šta rade veoma dragi Baba Zula već dugi niz godina.
Na koncertu su svirane pesme sa oba albuma ("On" iz prosle i "Gece" iz ove godine), i možda i neka sa strane - upravo jedna koju sam snimila mi zvuči nepoznato, ali mora da je neki turski standard, tri cure ispred mene otpevaše je uz Merve Dasdemir. Merve je jedan od glasova i klavijaturista benda, komunicira sa publikom, dobija buket cveća na sred koncerta i stavlja zeleni plast koji je grupica devojaka u prvom redu razvila tokom hita "Süpürgesi yoncadan"*. I prelepa je žena!
*"Süpürgesi yoncadan" je upravo jedna od tih folk i inače neprivlačnih pesama obučena u novo ruho, baš dobar primer, mada mi je ona možda i najmanje zanimljiva pesma od svih. Favoriti sa koncerta: "Leyla" i "Cemalım" (mada su i inače). "Cemalim" je verovatno najpoznatija (i veoma dobra!) u izvodjenju Erkina Koraja, klik.
Pored Merve sastav čine jos petorica muzičara. Tu su gitara, bas gitara i glavni vokal koji se smenjuje na sintisajzerima i sazu, kao i dva muzičara na bubnjevima, koje zbog preteške magle na sceni maltene nismo ni videli dok nisu počeli da izlaze sa nje pre bisa. Čuli se jesu :)
Altın Gün - Vay dünya (deo) @ Zoom (Frankfurt) 3.12.2019.
Ne propustiti nikako, ako su u radijusu od nekoliko sati putovanja!
0 comments:
Post a Comment