05 December 2019

Altın Gün uzivo u klubu Zoom

Frankfurt, 3.12.2019.

Za ove četiri godine sam bila na dosta odličnih koncerata u Nemačkoj, sa veoma različitim profilima publike, ali ni jednom nisam doživela da svi u publici pevaju, igraju i toliko vidljivo uživaju, sve to istovremeno! Niti se sećam toliko mlade publike, da se izistinski osetih starijom, sa svojih 35 godina. Well, pevali su svi koji su znali turski, a ja sam, verovatno kao i preostala tri slušatelja koji nemaju tursko poreklo, samo mucala nesto, pošto sam od tolikog slušanja dva dosadašnja albuma ovog sastava i naučila da barem imitiram reči :D Falio mi je Ljuban; da je bio tu, možda bih i sačekala da prozborimo koju sa bendom; ovako sam, pošto je bilo vec dosta kasno, pazarila majicu dok se još nije nakupila gužva i krenula kući. Sve vreme sam pevušila koncert iz početka.



"Zlatni dan" je sastav koji dolazi iz Holandije i širi ljubav i energiju putem neo-anadolijskog zvuka. Mislim da je veliki broj pesama obrada ili turskih narodnih ili onih iz sedamdesetih i osamdesetih godina, kada je anadolijski rok i procvetao. Sve su na turskom, i meni lično to cini pravo osvezenje na toj, sada cu zvučati kontradiktorno ali sigurno biti shvaćena, popularnoj a alternativnoj sceni. Pesme su prosto catchy, teško je zaustaviti se na jednoj ili ne pustiti album jos jednom, a muk posle završetka postane jos teži kada ih covek sluša uživo. Njihova transformacija narodnih pesama u psihodelicni i fanki univerzum mene prosto jako dobro radi, što i nije tako čudno, buduci da jako volim i ono šta rade veoma dragi Baba Zula već dugi niz godina.



Na koncertu su svirane pesme sa oba albuma ("On" iz prosle i "Gece" iz ove godine), i možda i neka sa strane - upravo jedna koju sam snimila mi zvuči nepoznato, ali mora da je neki turski standard, tri cure ispred mene otpevaše je uz Merve Dasdemir. Merve je jedan od glasova i klavijaturista benda, komunicira sa publikom, dobija buket cveća na sred koncerta i stavlja zeleni plast koji je grupica devojaka u prvom redu razvila tokom hita "Süpürgesi yoncadan"*. I prelepa je žena!

*"Süpürgesi yoncadan" je upravo jedna od tih folk i inače neprivlačnih pesama obučena u novo ruho, baš dobar primer, mada mi je ona možda i najmanje zanimljiva pesma od svih. Favoriti sa koncerta: "Leyla" i "Cemalım" (mada su i inače). "Cemalim" je verovatno najpoznatija (i veoma dobra!) u izvodjenju Erkina Koraja, klik.

Pored Merve sastav čine jos petorica muzičara. Tu su gitara, bas gitara i glavni vokal koji se smenjuje na sintisajzerima i sazu, kao i dva muzičara na bubnjevima, koje zbog preteške magle na sceni maltene nismo ni videli dok nisu počeli da izlaze sa nje pre bisa. Čuli se jesu :)



Altın Gün - Vay dünya (deo) @ Zoom (Frankfurt) 3.12.2019.




Ne propustiti nikako, ako su u radijusu od nekoliko sati putovanja!
Dalje // More >>

01 May 2019

Koncerti 2018.

Veoma neobican pocetak koncertne godine - u oktobru. Ali zato kakav!




(Kratka informacija o svakom koncertu se nalazi i u opisu na Youtube-u.)

~~ Vizuelna hauntologija: Tearpalm i WB41 @ Live Soundtrack (CZKD, Beograd, oktobar 2018) ~~

https://www.czkd.org/2018/10/live-soundtrack-41-vizuelna-hauntologija/
https://www.facebook.com/events/668687793516048/
https://www.facebook.com/KinoPleme/

Dva dosta razlicita senzibiliteta na "Vizuelnoj Hauntologiji" - Live Soundtrack veceri Kino Plemena i toliko dragih ljudi na jednom mestu.
 
Marko Dabetic (Tearpalm) produbljuje dva kratka filma dajuci im dodatni glas za samoistrazivanje. Prvi od njih je Palimpsest Pije Borg, u kom istorija kuce zvuci dosta turobno:



Drugi je Sporedna zgrada, sa pokusajem da se rekonstruise njena proslost; mene je ovo sve hipnotisalo kao da sam u nekom neobjavljenom Kronenbergovom filmu. I podsetilo koliko mi nedostaju Markovi nastupi.
 






WB41 (Atila Abraham) ozvucava paletu kratkih filmova, reklama i edukativnih programa muzikom koja se dugo krcka u njegovoj kuhinji i sa aktuelnog albuma Hubert LV (Height sa semplovima Kejt Bus, na drugom snimku, mi je npr. odzvanjala sve vreme posle koncerta). U ovom spoju i putovanju nazad kroz vreme preovladjuje vesela nostalgija uz povremene mracnije izlete. Dosta drugacija atmosfera od mog poslednjeg slusanja WBa davne 2013. u Subotici :) Gledali smo izmedju ostalog i uputstva kako preziveti na biciklu, cije inserte znamo iz nezvanicnog spota za "Everything you do is a balloon" od Boards of Canada, kao i Men at Work u Zemlji dole (ne znam da li je ovog bio svestan i idejni tvorac Kino plemena kada je slagao kolaz? :D )











7



//Drugari, htela sam da napisem koji red vise sa utiscima, ali kao sto vidite - od oktobra ne stizem. Zato samo uhvaceni delici kojima cu se rado vracati ;)


~~ Still Corners @ Hafen 2 (Ofenbah, novembar) ~~

Promocija albuma Slow Air ali - postena - sa dosta starih pesama. (Moje omiljene nije bilo, gundj. :) ) Moram priznati da nisam ocekivala uopste bubnjara u bendu, ne zato sto se bubanj inace ne cuje, nego mi je dvojac bio jedini identitet benda, ali toliko o mojoj obavestenosti. I moram reci da su ovde muskarci odneli sou, gitarista kao copycat agenta Dejla Kupera sa svojom frizurom (samo sam ocekivala da vidim i solju kafe negde na sceni) i pre svega energicni bubnjar, sa kog mi je bilo tesko da sklonim pogled.
https://www.stillcorners.com/









Prepoznaje li neko ovu pesmu? Svirali su je na bis, i definitivno je se secam od negde, ali..


Pre Still Corners na sceni je stajala Suzan Köcher sa svojim bendom; poletni retro psihodelicni ~polucasovni nastup je lepo zagrejao publiku:







~~ Julia Holter @ Brotfabrik (Frankfurt, decembar 2018) ~~ 

Predstavljanje novog albuma Aviary, ponovo na istom mestu kao 2015. Julija jednostavno zna sta radi. Kako sam i tada napisala, ne svidja mi se svaki njen album, ali koncert ne bih propustila, nikada! jer je tada sve bolje i raskosnije; razigranije i, pa, tu. "Vasquez" koju je odsvirala 2015. drzim i dalje za najlepsom pesmom koju sam cula odsviranu preda mnom; i dalje mi odzvanja u glavi i nadam se da me nikada nece napustiti. Prijatelj je lepo primetio kako se u svemu sta radi cuje njeno obrazovanje i znanje. I super je sto je tako!



"Feel you" smo takodje slusali i prethodnog puta, ali nisam osetila da je tek tako ponovljena.



Pred kraj tanc do smrti, St. Vitus' dance.
 

Julija takodje ima citav ansambl pored sebe, i mislim da je tajna njenih nastupa i odlicna sinhronizacija sa ostalima, pogotovo svojom dvojnicom po glasu, violi(ni)stkinjom Dinom (Dina Maccabee).




That's all folks!


Dalje // More >>