01 May 2019

Koncerti 2018.

Veoma neobican pocetak koncertne godine - u oktobru. Ali zato kakav!




(Kratka informacija o svakom koncertu se nalazi i u opisu na Youtube-u.)

~~ Vizuelna hauntologija: Tearpalm i WB41 @ Live Soundtrack (CZKD, Beograd, oktobar 2018) ~~

https://www.czkd.org/2018/10/live-soundtrack-41-vizuelna-hauntologija/
https://www.facebook.com/events/668687793516048/
https://www.facebook.com/KinoPleme/

Dva dosta razlicita senzibiliteta na "Vizuelnoj Hauntologiji" - Live Soundtrack veceri Kino Plemena i toliko dragih ljudi na jednom mestu.
 
Marko Dabetic (Tearpalm) produbljuje dva kratka filma dajuci im dodatni glas za samoistrazivanje. Prvi od njih je Palimpsest Pije Borg, u kom istorija kuce zvuci dosta turobno:



Drugi je Sporedna zgrada, sa pokusajem da se rekonstruise njena proslost; mene je ovo sve hipnotisalo kao da sam u nekom neobjavljenom Kronenbergovom filmu. I podsetilo koliko mi nedostaju Markovi nastupi.
 






WB41 (Atila Abraham) ozvucava paletu kratkih filmova, reklama i edukativnih programa muzikom koja se dugo krcka u njegovoj kuhinji i sa aktuelnog albuma Hubert LV (Height sa semplovima Kejt Bus, na drugom snimku, mi je npr. odzvanjala sve vreme posle koncerta). U ovom spoju i putovanju nazad kroz vreme preovladjuje vesela nostalgija uz povremene mracnije izlete. Dosta drugacija atmosfera od mog poslednjeg slusanja WBa davne 2013. u Subotici :) Gledali smo izmedju ostalog i uputstva kako preziveti na biciklu, cije inserte znamo iz nezvanicnog spota za "Everything you do is a balloon" od Boards of Canada, kao i Men at Work u Zemlji dole (ne znam da li je ovog bio svestan i idejni tvorac Kino plemena kada je slagao kolaz? :D )











7



//Drugari, htela sam da napisem koji red vise sa utiscima, ali kao sto vidite - od oktobra ne stizem. Zato samo uhvaceni delici kojima cu se rado vracati ;)


~~ Still Corners @ Hafen 2 (Ofenbah, novembar) ~~

Promocija albuma Slow Air ali - postena - sa dosta starih pesama. (Moje omiljene nije bilo, gundj. :) ) Moram priznati da nisam ocekivala uopste bubnjara u bendu, ne zato sto se bubanj inace ne cuje, nego mi je dvojac bio jedini identitet benda, ali toliko o mojoj obavestenosti. I moram reci da su ovde muskarci odneli sou, gitarista kao copycat agenta Dejla Kupera sa svojom frizurom (samo sam ocekivala da vidim i solju kafe negde na sceni) i pre svega energicni bubnjar, sa kog mi je bilo tesko da sklonim pogled.
https://www.stillcorners.com/









Prepoznaje li neko ovu pesmu? Svirali su je na bis, i definitivno je se secam od negde, ali..


Pre Still Corners na sceni je stajala Suzan Köcher sa svojim bendom; poletni retro psihodelicni ~polucasovni nastup je lepo zagrejao publiku:







~~ Julia Holter @ Brotfabrik (Frankfurt, decembar 2018) ~~ 

Predstavljanje novog albuma Aviary, ponovo na istom mestu kao 2015. Julija jednostavno zna sta radi. Kako sam i tada napisala, ne svidja mi se svaki njen album, ali koncert ne bih propustila, nikada! jer je tada sve bolje i raskosnije; razigranije i, pa, tu. "Vasquez" koju je odsvirala 2015. drzim i dalje za najlepsom pesmom koju sam cula odsviranu preda mnom; i dalje mi odzvanja u glavi i nadam se da me nikada nece napustiti. Prijatelj je lepo primetio kako se u svemu sta radi cuje njeno obrazovanje i znanje. I super je sto je tako!



"Feel you" smo takodje slusali i prethodnog puta, ali nisam osetila da je tek tako ponovljena.



Pred kraj tanc do smrti, St. Vitus' dance.
 

Julija takodje ima citav ansambl pored sebe, i mislim da je tajna njenih nastupa i odlicna sinhronizacija sa ostalima, pogotovo svojom dvojnicom po glasu, violi(ni)stkinjom Dinom (Dina Maccabee).




That's all folks!


Dalje // More >>

06 October 2017

Die Blumen von gestern (Chris Kraus, 2016)





- Ti si tako negativan!
- Ja sam istrazitelj Holokausta, zaradjujem svoj novac bivajuci negativan. Ko mi daje pravo da budem oko necega pozitivan?





Nemci su se do sad na mnoge nacine obracunavali sa svojom prosloscu, pogotovo Drugim sv. ratom i Holokaustom, cemu svedoce brojni dobri filmovi, a ove godine dobili smo jos jedan, krajnje neobican, buduci da se radi o sadasnjem trenutku koja se bavi prosloscu (nema uopste prikaza iz tog vremena) i da je delom rec o - komediji, gotovo farsi. :unsure: Film je takav da se sve vreme osecate kao tokom voznje u zabavnom parku, gde se cas smejete a cas vas sve mnogo rastuzi, i tako u krug, gore - dole - gore - dole. Nama se film jako svideo iako tu u nekim momentima ima preterivanja sa smesnim delom, ali sve je to nekako dobro utkano da takav predah cak i prija, jer se naravno ne radi ni o cemu smesnom i autor to jasno stavlja do znanja. Glavna dva glumca, pogotovo harizmaticna francuskinja Adel Hanel (Adèle Haenel) koja je neodoljiva sa svojim nemackim i jakim francuskim naglaskom (glumica zbilja prica nemacki, neko od roditelja joj je sa nemackog govornog podrucja) i neuroticni i standardno odlicni Lars Ajdinger (Lars Eidinger), jako dobro nose svoje uloge, drze atmosferu i prenose (nadam se) licne stavove autora i nemackog naroda.



Sve pocinje tako sto Totila Blumen (ovde obratiti paznju na naslov filma koji je kod nas preveden kao "Lanjsko cvece", jer Blume nije samo cvet (od juce) vec i prezime glavnog lika) ludi od svog nadredjenog u Institutu za proucavanje Holokausta, u kom vidi sve ono sta je lose a pre svega komercijalizaciju te velike patnje, sto on pokusava da zaustavi pravoverno verujuci da je on pre svega taj koji bi trebalo da vodi ne samo predstojecu konferenciju nego citav institut. Pa tako ne preza da, u toku svoje tipicne i agresivne neuroze, slomi nos sefu. U toku tih priprema dobijaju novu asistentkinju iz Francuske a koja je sefova tajna ljubavnica, kao neko ko nije samo istoricar vec cija baka Jevrejka je ubijena tokom Holokausta. Uz sve to, Totilin deda je bio Nacista, nista za sta ceo svet ne zna, i sta on nosi kao najvece breme, ili tako barem mislimo. Zapravo je deo Totilinog lika baziran na samom reziseru i autoru filma, Krisu Krausu (Chris Kraus) koji je godinama pre toga istrazivao svog dedu nacistu. Kada se ovo dvoje upoznaju, krece rivalstvo jer je ona pre svega u ofanzivi kada je sve nemacko u pitanju (pa tako u restoranu glasno naglasava da NECE fasisticko pivo) a pritom isto tako malo otkacena, kao i on, samo na drugu stranu.

Ne bih dalje otkrivala, ovo je okosnica price, kako stize novi Getefest eto i prilike da se film pogleda. U Beogradu se daje 10. oktobra u 19 casova, Novom Sadu 16. oktobra u 19 casova i Nisu 23. oktobra takodje u 19 casova.

Kao i uvek, premijera sa razgovorem sa reziserom i glumcima bila je kada ja nisam tu - pocetkom godine kada sam kao i vecina gastarbajtera u Beogradu ;D i ovog puta mi je bilo jako zao zbog toga, verujem da je prica bila zanimljiva a sigurna sam da bismo i mi ponesto pitali.

@fijmovi
@IMDB

02.02.2017.
Caligari, Wiesbaden

Dalje // More >>