Ne znam da li vise iko svraca u moj prilicno zapusteni kutak, ali resih da se javim i skrenem paznju na nesto. Radi se o zanimljivom filmu koji sam gledala pocetkom leta i koji ce svi posetioci ovogodisnjeg GeteFesta u Beogradu, Novom Sadu i Nisu imati prilike da vide (u Dvorani Kulturnog cenra Beograda (DKC) vec za koji dan)
"Victoria" je novi film rezisera i glumca Sebastijana Šipera (Sebastian Schipper), autora meni vrlo dragog filma "Ein Freund von mir", jednog od najprijatnijih filmskih iznenadjenja koja su mi se desila u poslednje dve godine. Slika nam berlinsku noc, tokom koje pratimo Viktoriju, koja iz usamljenosti prihvata poziv nepoznatog momka kojeg je srela na izlasku iz kluba i pridruzuje se njegovom drustvu u zabavi. Prica ide nekom putanjom koju bismo svi vec i ocekivali, ~ voze se na biciklu, malo duvaju, malo piju, bude nekih poljubaca, a onda dodje do totalnog preokreta i film poprimi dosta drukciji, adrenalinom nabijeni, ton. Namerno cu ovde malcice pokvariti iznenadjenje i reci da nece biti nikakvih izivljavanja i nepotrebnih brutalnosti - zapravo mi se jako svidja sto prica nije skrenula na tu stranu, te oni sa slabijim stomacima nikako ne treba da se plase filma.
No, nista od ovog ne cini film posebnim, vise cinjenica da je ceo snimljen u jednom potezu, iz jednog kadra.
Skoro dva i po sata filma gledalac se nalazi toliko blisko protagonistima i u centru desavanja - uvek smo na korak od njih - i toliko je uvucen u stvarnost sa njima da ni jednog momenta nema predaha. Nas dvoje smo se oboje po izlasku iz sale slozili da nas je film dosta umorio. (Ako ga jos neko pogleda, mogao bi javiti kako se osecao po zavrsetku ;) ) Odmah sam se zapitala - a kako li je tek bilo glavnom filmskom paru?
Gluma je odlicna, toliko da se do kraja zapitamo da li je zdravlje glavne glumice ugrozeno na neki nacin. Lice i pokreti simpaticne spanjolke Laje Koste (Laia Costa) u momentima gotovo bolno docaravaju osecaj usamljenosti i zudnje za pripadanjem, ali i stalozenost i snalazljivost koja ce doci do izrazaja u drugom delu filma. Pored glavnog para, Laje Koste i vrlo harizmaticnog na neki ~ulicni nacin, Frederika Laua (Frederick Lau), jednu od glavnih uloga igra i samo okruzenje u berlinskoj cetvrti.
Nisam htela da citam puno recenzija (gotovo sve nemacke novine su imale hvalospevne tekstove) niti detaljnih objasnjenja o procesu snimanja (ako ih je i bilo?), ali prepostavljam da je i te kako bilo nevidljivih upravljanja situacijom, koliko god sve delovalo prirodno i spontano. Ono sta je posebno je odnos kamere i Viktorije, stvarno ne znam kako izgleda spremati se za ovakvu ulogu, da li je uopste bilo prave probe, kao i kako je uopste i scenario smisljen - da li je vise toga bilo predodredjeno ili je bilo mnogo vise improvizacije koja je pratila put..
Mozda sam nesto vise ocekivala imajuci u glavi spomenuti raniji Šiperov uradak, takodje mislim da je bio duzi nego sto je potrebno, no ovo je svakako film koji je prosto zanimljivo iskusiti. Sto se mene tice, ja sam kao i u voznji, ipak ljubitelj pre sireg i nesto staticnijeg kadra, i pregledne ravnice, ali povremeno je lepo smestiti se i u planine koje donose nepoznate vidike svakom sledecom krivinom.
"Viktorija" je na programu GeteFesta u nedelju 11. oktobra u 21:00 u Beogradu, dok ce tacna satnica za Novi Sad i Nis biti naknadno objavljena. Pogledajte i ostatak programa, ima dosta primamljivih filmova, mozda i najvise do sad kada je u pitanju ova manifestacija.
Victoria @IMDB
Victoria @fijmovi
Cinema am Rossmarkt, Frankfurt
02.07.2015.
0 comments:
Post a Comment