Taxi (Jafar Panahi, 2015)

Zanimljiva slika danasnjeg Teherana i iranskog drustva a ujedno pomalo neobican krik o slobodi i pravdi za filmove, koji su nam predstavljeni kroz voznju u taksiju za cijim volanom sedi reziser licno.

Da ne bude zabune, Taxi Teherán nije dokumentarac, da ne ostanete razocarani kao neki gledaoci (mada ne razumem zasto bi). Prethodne radove Dzafara Panahija nisam gledala, ali mi je poznata cinjenica da sluzi zabranu snimanja filma na 20 godina, i da je bio u kucnom zatvoru tokom kog je uspeo da uradi film koji je dosao do gledalaca, i da eto i dalje uspeva i nastavlja da snima filmove.

Onda ne cudi sto tokom filma osecamo mirni otpor. Svoje misljenje o drustvu a pogotovo Ministarstvu (kulture ili drugog bitnog drzavnog organa koji se bavi njom) nije propustio da iskaze, i tu mu je izmedju ostalog pomogla necaka, slatka mala smizla, koja mu se pridruzi negde na sredini filma i pokrene dodatnu dozu smeha. Ona takodje zeli da snimi film, ali po uputstvima svoje uciteljice koja savetuje da realnost treba da se predstavi onakvom kakva jeste, osim u slucaju ako se nesto ne slaze sa pravilima igre - i vidno je zbunjena. (Pogotovo mi je bila zanimljiva crtica o "kravatama"; ne po prvi put ucim nesto o stranim svetovima zahvaljujuci filmu). Necaka je mikrokosmos za sebe, trebalo bi da snimi film o njoj i njenom pristupu filmu!

Panahijevi putnici su raznoliki kako bismo i ocekivali: uciteljica, zrtve saobracajne nesrece, bake sa zlatnom ribicom na specijalnom zadatku od zivotne vaznosti, advokatica onih koje niko ne zeli da predstavlja, kao i covek koji je odmah prepoznao gospodina rezisera (i odmah ga pretvorio u svog partnera :D); ne bih otkrila sve a pogotovo jednog od putnika, jer je rasplet sa njim toliko ironican da ne bih zelela da kvarim iznenadjenje, a ujedno i postavlja ton daljeg toka filma.

Aduti filma su to sto je autor lepo izbalansirao sopstveni vapaj za izrazavanjem i ~samopromociju sa slikanjem zivota u Iranu i njegovim komicnim i ironicnim celijama, kao i osecaj lakoce tokom gledanja. Emocije ne zaostaju za putnicima, a iako u momentima Panahi ima problema da taksira i cini se zauzet time, svasta se moze procitati na njegovom licu. Neizbezno sam se u nekom momentu setila starijeg, divnog "Ukusa tresanja"!

@IMDB
@fijmovi

Pupille, Frankfurt
09.11.2015.
Dalje // More >>

Battles uzivo u Frankfurtu

Battles
Koncert i predstavljanje novog albuma "La Di Da Di"
31.10.2015. Zoom, Frankfurt

Kakva demonstracija energije!
Ja najiskrenije ne znam kako cu moci da slusam studijske verzije njihovih pesama posle sinocnog koncerta. Mislila sam da ce to vece biti pre predstavljanje "La Di Da Di" kako to obicno biva kada bend ima novi album, a zapravo je bio radosna mesavina svih albuma i kruna umetnockog zanosa ovog benda. :) Bilo je nemoguce ne prepustiti se ovoj muzici, noge su same radile sta su htele a osmeh se nije skidao sa lica. Cuh od vise ljudi kako je nemacka (a pogotovo frankfurtska) publika mrtva, no ono sta sam videla sinoc je bila susta suprotnost. Dugo nisam videla publiku koja je uzivala u momentu svakim delicem svoga tela. (Dodatno, niko nije uspeo da me iznervira ili ugrozi dozivljaj, sto je prosto nemoguce recimo na koncertima u Beogradu) Sto je primeceno i od strane benda koji je istakao kako je to sinoc bila najrazigranija nemacka publika, a uspust prokometarisao (mislim da je u pitanju bio Ian) da im se grad cini boljim od Berlina :D

Nije bilo mnogo price izmedju pesama, jer su "zeleli da se sto pre bace na posao". Gitarista i basista Dave Konopka je bio glavni i vrlo zabavni komunikator sa publikom; tako nam je npr. izjavio da su, posto se nalaze u prestonici poslovnog centra Nemacke, obuceni kao bankari (ali vikendom) :D (a zapravo uvek izgledaju tako). Kada je spazio momka u prvom redu koji je imao isti dzemper kao Ian Williams (i meni se cinio poznatim, da li iz nekog spota ili slike sa intervjua), pitao da li je resio da za Noc vestica bude - Ian Williams? :D (Ian je potvrdio da je svoj dzemper takodje kupio u Nemackoj)

Laboratorija zvuka

Pocetak koncerta definitivno je obelezila "Atlas", prva pesma koju sam cula od njih, malo prearanzirana i sa nasnimljenim vokalima decijeg hora (ili mi se tako cini) koja i dalje, posle osam godina, zvuci izuzetno sveze, savremeno i inovativno. Najveci hit na koncertu je bila "Futura"; zaboravite studijsku verziju i slusajte snimke sa koncerata koji se mogu naci! Usnimih prvi deo pesme, cisto da bih mogla redovno da se podsecam da nista nisam sanjala niti izmislila:



Sudeci na osnovu tih nekoliko odsviranih pesama, novi album deluje dobro. Pazarih album pa ce se slusati u narednom periodu :)

Ne bih vise nista pisala u ovom momentu, mada od utisaka hocu da implodiram ("ne zelim nista, samo se hvalim"), mozda samo klimnula glavom i rekla da je ovaj bend vredan ma kog cimanja i da, ako se nadje u realnom radaru oko vaseg sela, ne oklevate ni tren.

Ostaje mi da uzivam u pomesanim melodijama sa ova dva kasnooktobarska koncerta koja su mi obelezila muzicku godinu do sad.
Dalje // More >>