Battles uzivo u Frankfurtu

Battles
Koncert i predstavljanje novog albuma "La Di Da Di"
31.10.2015. Zoom, Frankfurt

Kakva demonstracija energije!
Ja najiskrenije ne znam kako cu moci da slusam studijske verzije njihovih pesama posle sinocnog koncerta. Mislila sam da ce to vece biti pre predstavljanje "La Di Da Di" kako to obicno biva kada bend ima novi album, a zapravo je bio radosna mesavina svih albuma i kruna umetnockog zanosa ovog benda. :) Bilo je nemoguce ne prepustiti se ovoj muzici, noge su same radile sta su htele a osmeh se nije skidao sa lica. Cuh od vise ljudi kako je nemacka (a pogotovo frankfurtska) publika mrtva, no ono sta sam videla sinoc je bila susta suprotnost. Dugo nisam videla publiku koja je uzivala u momentu svakim delicem svoga tela. (Dodatno, niko nije uspeo da me iznervira ili ugrozi dozivljaj, sto je prosto nemoguce recimo na koncertima u Beogradu) Sto je primeceno i od strane benda koji je istakao kako je to sinoc bila najrazigranija nemacka publika, a uspust prokometarisao (mislim da je u pitanju bio Ian) da im se grad cini boljim od Berlina :D

Nije bilo mnogo price izmedju pesama, jer su "zeleli da se sto pre bace na posao". Gitarista i basista Dave Konopka je bio glavni i vrlo zabavni komunikator sa publikom; tako nam je npr. izjavio da su, posto se nalaze u prestonici poslovnog centra Nemacke, obuceni kao bankari (ali vikendom) :D (a zapravo uvek izgledaju tako). Kada je spazio momka u prvom redu koji je imao isti dzemper kao Ian Williams (i meni se cinio poznatim, da li iz nekog spota ili slike sa intervjua), pitao da li je resio da za Noc vestica bude - Ian Williams? :D (Ian je potvrdio da je svoj dzemper takodje kupio u Nemackoj)

Laboratorija zvuka

Pocetak koncerta definitivno je obelezila "Atlas", prva pesma koju sam cula od njih, malo prearanzirana i sa nasnimljenim vokalima decijeg hora (ili mi se tako cini) koja i dalje, posle osam godina, zvuci izuzetno sveze, savremeno i inovativno. Najveci hit na koncertu je bila "Futura"; zaboravite studijsku verziju i slusajte snimke sa koncerata koji se mogu naci! Usnimih prvi deo pesme, cisto da bih mogla redovno da se podsecam da nista nisam sanjala niti izmislila:



Sudeci na osnovu tih nekoliko odsviranih pesama, novi album deluje dobro. Pazarih album pa ce se slusati u narednom periodu :)

Ne bih vise nista pisala u ovom momentu, mada od utisaka hocu da implodiram ("ne zelim nista, samo se hvalim"), mozda samo klimnula glavom i rekla da je ovaj bend vredan ma kog cimanja i da, ako se nadje u realnom radaru oko vaseg sela, ne oklevate ni tren.

Ostaje mi da uzivam u pomesanim melodijama sa ova dva kasnooktobarska koncerta koja su mi obelezila muzicku godinu do sad.
Dalje // More >>

Julia Holter uzivo u Frankfurtu

Julia Holter
Predstavljanje novog albuma "Have You in My Wilderness"
29.10.2015. Brotfabrik, Frankfurt

Nisam znala kako Julija izgleda na sceni, ali svakako nisam ocekivala tu neku cudnu opustenost i humor (ponekad pokusaje istog), pre nekog...ozbiljnijeg. Shvatila sam skoro kako nisam mnogo upoznata sa spoljasnjom predstavom mnogih umetnika koje slusam poslednjih n godina, radi se o tome da mi to ne igra neku veliku ulogu i ostavlja prostor za iznenadjenja na koncertima :D, te sam tako do sad u glavi uvek imala sliku Holterove sa nekog intervjua, na kojoj je izgledala jednostavno receno ozbiljno. Kada su se njih cetvoro popeli na scenu i krenuli sa svirkom i pesmom koja je bila toliko odbojna (najvise zbog nacina na koji je ispevana), nisam bila sigurna da li je to uopste Holter ili predgrupa (predumetnica?) Delphine Dora (koju sam svesno propustila zelevsi da se malo odmorim posle posla pre koncerta a istina je da mi je i njena muzika, tj ono malo sta sam cula tih dana uoci svirke, delovala dosadno i iz nekog drugog filma), no kada je nastupila sledeca pesma, odahnula sam i prepustila se novoj avanturi. Tokom nesto vise od sat vremena i bisa sa dvema pesmama slusali smo uglavnom pesme sa novog albuma i delice inspiracije koje je umetnica podelila sa nama. Saucesnike na albumima i zivim izvedbama cine (rekla bih redovni pratioci) devojka na violi, bubnjar i kontrabasista. Iako je mozda u momentima delovalo da Julija svira samo zato sto je tu eto neka publika (ne zbog izvedbe koja je vise nego odlicna, nego tih komentara izmedju pesama; ne mogu da se odlucim da li se radi o usiljenoj opustenosti ili jednostavnoj prirodnosti pri svesnosti sebe) koncert je bio mnogo lep i prepun divnih harmonija i neznosti.

Mislim da je jedna od stvari koja me je toliko privukla ka Julijinoj muzici njen glas i nacin pevanja, koji u istoj pesmi ume da zazvuci kao slatki glas nekog devojcurka, koji onda u momentima ima gestikulaciju i govorne pokrete svojih muskih vrsnjaka (ne umem bolje objasniti), a onda prevagne nezni, vilinski glas koji zvuci kao najepsi suncevi zraci koji miluju jutra. I sto je muzika kao celina bila nesto drukcije od onog sta sam najvise slusala u tom momentu. Omadjijala me je jednostavno svojim za mene prvim albumima ("Tragedy" i "Ekstasis") - mislim da sam "Ekstasis" i pogotovo numeru "Our Sorrows" vrtela barem na nedeljnoj bazi te godine, dok mi se sledeci "Loud City Song" nije toliko svideo - te me je vrlo obradovalo kada sam posle predstavljanja jedne od novih pesama cula prve tonove "Marienbad". Koje je Julija prekinula, da bi se saputnica na violi nastimovala (uz reci "ova nam pesma uvek ispadne problematicna"), i da bi nam otkrila svoju inspiraciju koju je dobila tokom gledanja filma "Prosle godine u Marienbadu". Radi se o fascinaciji statuama koje su joj delovale gotovo ljubomorno na ljude koji svoju mogucnost da se slobodno pomeraju ne koriste. Film nisam gledala jos uvek, oni koji jesu mozda ce prepoznati ovaj momenat.

Zatim smo imali demonstraciju straha od plehanih instrumenata ("zar nemate to nekad i vi? strasno...a uskoro ce i Noc vestica") u "Horns Surrounding Me" sa prethodnog albuma "Loud City Song", koja mi je delovala ubedljivije nego na albumu, i nekoliko novih pesama, izmedju ostalog "Silhouette", "How Long", koju je napisala tokom boravka u Berlinu ("..koji je jos jedan grad u Nemackoj, ako niste znali" :D ) i namenila svim ljudima koji su dosli tamo da zive ("Do you know the proper way to ask for a cigarette?"). Koncert se zavrsio sa "Sea Calls Me Home" tj. posle bisa zapravo sa jos dvema novim pesmama, moguce novom omiljenom "Vasquez" i "Have You in My Wilderness". Aparat mi se nije uzimao u ruke te se odlucih da zabelezim samo poslednju pesmu, no sada mi je malo zao sto nisam uhvatila "Vasquez", jer evo slusajuci album kod kuce, vidim da je uzivo zvucala snaznije a istovremeno tananije. Pozelela sam da refren "No one knows the stoooOry.." traje i traje u nedogled...Da je citav koncert cinila samo ova pesma, ne bih nista zamerila, jer je to bila jedna od ubedljivo najlepse uzivo odsviranih pesama koje sam imala prilike da cujem. Cele veceri mi je odzvanjala u glavi, sa njom sam se i probudila, i nadam se samo da cu je jos dugo drzati u sebi.



Dalje // More >>