I *could* be arguing in my spare time!

​

​​

Nekoliko fanovski pristrasnih redova od nekog ko je priredio ovo vece kao deo rodjendanskog poklona drugoj polovini ​

Monty Python Live (Mostly) mjuzikl je bio pravi pajtonovski spektakl i poslastica za sve ljubitelje entiteta dobrog humora sa stavom - najpoznatije britanske šestorke (iako je glavni krivac sa drugog kontinenta), tokom kog se nije desilo maltene ništa neočekivano ali je dakako uspeo da nasmeje, razdraži i zabavi publiku. Ako je ko izasao iz O2 arene ili bioskopa nezadovoljan, trebalo bi da bude fishslapovan. No pored svega toga veče je bilo i dosta emotivno za one sa druge strane scene/platna, jer je potvrdilo koliko su svi ostarili (svi to dakako znamo ali je drukčije onda kada i vidimo ispred nas) i stavilo definitivan pečat da je ovo poslednje "to" od omiljenih komendijaša. Mada, u mom tj. našem slučaju, nismo ni mislili da ćemo ikad gledati nešto ovog tipa (pa još da se zgodi u pravo vreme) tako da mislim da je osećaj finog zadovoljstva ipak prevagnuo.

Kako je Erik Ajdl bio glavni i odgovorni u čitavoj stvari, dobili smo dosta muzike i pevanja, i naravno onoga što najviše volimo - skečeva. Obećali su nekoliko novih i bilo ih je očekivano malo ali dobro uklopljenih u stare u vidu uvertira ili epiloga te smo tako dobili osvežene a opet dobro poznate skečeve. Rekla bih da je najuspešniji bio (onaj od kog se i najviše očekivalo) "Dead Parrot" koji se potpuno prirodno ulio u Cheese Shop koji je dobio potpun obrt na kraju). Bilo je takođe i šala na sopstveni račun ili bockanja, što je uvek lepo videti ;) (Od skečeva bili su tu jos Four Yorkshiremen, Nugde nudge wink wink, Argument, Spanish Inquisition, High Court Judges u Agent Provocateur izdanju...)

Za scenografiju i sve vezano za izgled, muziku i odeću su bili zaduženi dugogodišnji saradnici MP ekipe, što je bilo jasno čim se zavesa podigla (nisam voljna sad da guglam imena, recimo da se o muzici brinuo Džon du Prez) kao i Teri Gilijam, a dok smo čekali da počne prenos kao i tokom pauze gledali smo snimke sa probi, dogovora, postavljanja scene. Mislim da ce se to sve videti u najavljenom DVD izdanju.

Nas dvoje smo dakle gledali direktan prenos poslednjeg nastupa iz Londona u bioskopu i dobili pozdrav od ekipe ("za sve one koji nas prate širom sveta preko satelita...") koja ja bila zdravo vesela čitave veceri, a najveselije i najblesavije od svih delovao mi je Teri Gilijam, koji je izgledao kao dekica kog su pustili da se izigra :) (što mi je sad pomalo iznenadjujuće, budući da je u BBCjevom dokumentarcu koji sam pogledala pre dve-tri nedelje, "And now for something rather similar", i koji prati šta se dešava sa svakim clanom posade pojedinačno tokom pripreme mjuzikla, Gilijam mozda i najviše delovao nekako indiferentno i nevoljno prema čitavoj stvari, mada moguće zato pto je i bio usred režiranja opere i filma).

Od pesama bih izdvojila "Lumberjack song", "Penis song" koju su produzili i obogatili pa smo tako dobili i ode ženskom pandanu i guzi :D, kao i "I like Chinese" koja je takođe promenjena, jer hej, Kinezi su strašno napredovali za 20 godina :D




Pronašla sam neke pesme i inserte sa mjuzikla na njihovom youtube kanalu (uzete sa pomenutog DVDa), i evo sad kada ih gledam ponovo vidim kako uzbuđenje raste i tera me da po ko zna koji put gledam sve do kraja:

Lumberjack

Dead Parrot + Cheese Shop

I like Chinese

Galaxy Song sa specijalnim pojavljivanjem dva poznata fizicara (od 02:54)

Za pesme i koreografije bio je zaduzen mladi tim igrača ali su se i oni sami napevali (Ajdl najvise, zatim Pejlin i Gilijam). Bilo je nekoliko gostiju koji su imali kratku minutažu - standup komičar Edi Izard i glumac Majkl Majers (gosti su se doduše razlikovali od jedne do druge večeri), a u vise skečeva smo mogli gledati i vernu Kerol Klivlend (koja je nažalost više plastična nego išta drugo)

Koga zanima više, prilično dobar i detaljan dnevnik Live (Mostly) veceri se moze pročitati na sajtu Telegrapha.

Moja očekivanja su bila realna - izvođenje omiljenih skečeva uz malo muzike za dosta para ;) - znajući da su Džon Kliz, Majkl Pejlin, Teri Džons, Erik Ajdl i Teri Gilijam (Grejem Čepman je bio prisutan u ne toliko live obliku) pošteno ostarili, ali ipak sam dobila više (osveženje u skečevima, živu hemiju, ples između ostalog) i kao lepo osmišljen poklon - petorka je uspela da me ponovo omađija.

Pretpostavljam da je ideja i došla od Erika Ajdla pošto je on nekako najvitalniji po pitanju očuvanja MP entiteta (i zarađivanja na tome, kako i sam kaže :) uzgred, vrlo zabavno štivo njegova "Greedy Bastard Diary", mogu zajmiti na čitanje ako neko želi) i koliko su me i radovale toliko su me i čudile najave za ponovno okupljanje, samo zato što se sećam da su svi do jednog izjavili da teško da će se okupiti svi ponovo, koliko god to želeli ili ne ("mada kada shvatimo da smo stari i da ćemo uskoro umreti, možda tad"). Posle se tokom gledanja pomenutog BBCjevog dokumentarca shvatilo da je čitava priča krenula od toga što su morali da plate brdo para nekom bivšem producentu i konstrukcije da bi to mogli otplatiti jednim nastupom u O2 areni. Prvi je bio rasprodat za minut! Ali i pored ovoga, imam utisak (pogotovo posle pogledanog dokumentarca) da je Ajdl samo cekao dobru priliku da ponovo okupi bandu.
Odmah mi je laknulo to što ne živim u Engleskoj te nisam imala pritisak da jurim kartu za nastup, a kada je bilo objavljeno da će se moći ispratiti i u odabranim bioskopima širom sveta, nisam brinula više ni tren. Ni naš Beograd nije bio izuzetak, verujem da je projekcija bila dobro posećena jer bih rekla da i kod nas ima brojnih poklonika Cirkusa.

U igri je dakle bila velika gomila para ali ja želim da verujem da je ovo urađeno takođe i iz nekih romantičijih razloga. U svakom slučaju, kada su Pajtoni u pitanju i mogućnost da se živi (koji zajedno imaju 357 godina) vide zajedno još jednom, ja sam skroz u fazonu:

Mnogo mi je bio smešan uvod u koncert u vidu reklame sa članovima isto tako izboranih Rolling Stonesa, u kom Džeger govori ~ "..gomila 70togodišnjaka koja izvodi jedne te iste skečeve..ko bi uopšte otišao da ih vidi, bili su smešni tokom 60tih...", koji je još jednom potvrdio njihov smisao za humor. Metahumor!