Liminality / I love you all

Filmovi (gledani) 2014. ​
​
Poslednjih nekoliko godina filmove gotovo da ne gledam mimo bioskopskih i festivalskih dvorana te je to i razlog zasto uvek kaskam sa utiscima o svezoj ponudi u odnosu na vecinu filmofila. Ostalo je nepogledano mnogo dugoocekivanih filmova, ali verujem da ce se sve to lako nadoknaditi, kao i uvek :) ​
​
​
​
Izdvajam filmove koji su mi se dosta svideli, hronoloski po tome kada su pogledani i moze se desiti da je neki film zapravo iz prethodne godine, a takodje cu navesti i gde su gledani, da bi posluzilo kao svojevrstan pregled sta se od najnovije svetske produkcije moglo naci po domacim festivalima i bioskopima a da je mene zanimalo. ​
​
"Leviathan" / "Levijatan" (Lucien Castaing-Taylor, Verena Paravel, 2012, Francuska/VB/SAD) dokumentarni, "Sedam velicanstvenih"​
"Grzeli nateli dgeebi" / "U cvatu" (Nana Ekvtimishvili, Simon Gross, 2013, Gruzija) igrani, "FEST"​
"Razredni Sovražnik" / "Razredni neprijatelj" (Rok Biček, 2013, Slovenija) igrani, "FEST"​
"Boven is het stil" / "Sve je tako tiho" (Nanouk Leopold, 2013, Holandija/Nemacka) igrani, "FEST"​
"Her" / "Ona" (Spike Jonze, 2013, SAD) igrani, bioskop​
"La grande bellezza" / "Velika lepota" (Paolo Sorrentino, 2013, Italija) igrani, bioskop​
"Sakasama no Patema" / "Obrnuta Patema" (Yasuhiro Yoshiura, 2013, Japan) anime, "Japanizam"​
"Boyhood" / "Dečaštvo" (Richard Linklater, 2014, SAD) igrani, bioskop u Nemackoj​
"Moj zanat" (Mladen Matičević, 2014, Hrvatska/Srbija) dokumentarni, bioskop​
"Tom à la ferme" / "Tom na farmi" (Xavier Dolan, 2013, Kanada, Francuska) igrani, "Filmomanija"​
"Tore tanzt" / "Nista se lose ne moze dogoditi" (Katrin Gebbe, 2013, Nemacka) igrani, "Nedelja nemackog filma"​
"Kreuzweg" / "Stanice krsta" (Dietrich Brüggemann, 2014, Nemacka) igrani, "Nedelja nemackog filma"​
"Frank" (Lenny Abrahamson, 2014, VB, Irska, SAD) igrani​
"Zero motivation" / "Motivacija nula" (Talya Lavie, 2014, Izrael) igrani, "Slobodna zona"​
"Hross í oss" / "O konjima i ljudima" (Benedikt Erlingsson, 2013, Island) igrani, "Slobodna zona"​
"En duva satt på en gren och funderade på tillvaron" / "Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju" (Roy Andersson, 2014, Svedska) igrani, "FAF"​
"Левиафан" / "Levijatan" (Андрей Звягинцев, 2014, Rusija) igrani, "FAF"​
"Interstellar" (Christopher Nolan, 2014, SAD) igrani, bioskop​
"Mommy" / "Mamica" (Xavier Dolan, 2014, Kanada) igrani, "Merlinka"​
​
​ (kako se i ispostavilo, vecina nije iz ove godine) ​
​
Kao objektivno najbolje izdvojila bih sledecih pet sa moje liste: oba Levijatana, Veliku lepotu, Dečaštvo i Moj zanat. O nekim filmovima sam pisala na mojim Fijmovima, ali sam se generalno prilicno ulenjila i volela bih da ubuduce poradim na tome. Naredni tekst ce sadrzati neke od tih utisaka.. ​
​
Gorenavedene bih sve preporucila, shodno senzibilitetima onima kojima se obracam, ali bilo je tu jos nekih koji su mi se ili svideli iz ne nekih posebnih razloga, onda oni koji su uprskali sa necim ili kojima nesto fali da bi bili "to" - a ipak zasluzuju da se spomenu:

"Papusza" / "Papuša" (Joanna Kos-Krauze, Krzysztof Krauze, 2013, Poljska) igrani, "FEST"
"Grand Budapest Hotel" (Wes Anderson, 2014, SAD/Nemacka/VB) igrani, bioskop
"Free Range/Ballaad maailma heakskiitmisest" / "Balada o prihvatanju sveta" (Veiko Õunpuu, 2013, Estonija) igrani, "Festival evropskog filma Palic"
"Gone Girl" / "Nestala" (David Fincher, 2014) igrani, bioskop
"Плем'я" / "Pleme" (Мирослав Слабошпицький, 2014) igrani, "Slobodna zona"





Tu su i albumi/EPovi abecedno:

*Automat - Automat
Beck - Morning Phase
Biosphere - Das Subharchord / bandcamp
*Branka Parlić - Satie & Beyond
Camera - Remember I Was Carbon Dioxide / soundcloud
*CoH - To Beat
Crno dete - Dževad / bandcamp
*Dirtmusic - Lion City
Earth - Primitive and Deadly / bandcamp
*Fennesz - Bécs
Githead - Waiting For a Sign
GusGus - Mexico / soundcloud
Gut und Irmler - 500m / soundcloud
Günter Schlienz - Loop Studies / bandcamp
Jozef Van Wissem & SQÜRL - Only Lovers Left Alive
Kreidler - ABC
Last Ex - Last Ex
*The Ministry of Wolves - Music From Republik Der Wolfe
Skalpel - Simple
Tearpalm - M. Y. M. Y. M. (Crime Scene) / bandcamp
Temples - Sun Structures
*Teho Teardo and Blixa Bargeld - Spring
*Timber Timbre - Hot Dreams
*Thomas Köner - La Barca (complete edition) / bandcamp
To Rococo Rot - Instrument / soundcloud
*Todd Terje - It's Album Time / soundcloud
VA - Frank (Music and Songs from the Film)
Warpaint - Warpaint

gde bih * izdvojila kao albume koji su mi bas najvise prijali.

COH - BEAT TO WAVE [danse du ventre] from COH on Vimeo.

Dalje // More >>

I *could* be arguing in my spare time!

​

​​

Nekoliko fanovski pristrasnih redova od nekog ko je priredio ovo vece kao deo rodjendanskog poklona drugoj polovini ​

Monty Python Live (Mostly) mjuzikl je bio pravi pajtonovski spektakl i poslastica za sve ljubitelje entiteta dobrog humora sa stavom - najpoznatije britanske šestorke (iako je glavni krivac sa drugog kontinenta), tokom kog se nije desilo maltene ništa neočekivano ali je dakako uspeo da nasmeje, razdraži i zabavi publiku. Ako je ko izasao iz O2 arene ili bioskopa nezadovoljan, trebalo bi da bude fishslapovan. No pored svega toga veče je bilo i dosta emotivno za one sa druge strane scene/platna, jer je potvrdilo koliko su svi ostarili (svi to dakako znamo ali je drukčije onda kada i vidimo ispred nas) i stavilo definitivan pečat da je ovo poslednje "to" od omiljenih komendijaša. Mada, u mom tj. našem slučaju, nismo ni mislili da ćemo ikad gledati nešto ovog tipa (pa još da se zgodi u pravo vreme) tako da mislim da je osećaj finog zadovoljstva ipak prevagnuo.

Kako je Erik Ajdl bio glavni i odgovorni u čitavoj stvari, dobili smo dosta muzike i pevanja, i naravno onoga što najviše volimo - skečeva. Obećali su nekoliko novih i bilo ih je očekivano malo ali dobro uklopljenih u stare u vidu uvertira ili epiloga te smo tako dobili osvežene a opet dobro poznate skečeve. Rekla bih da je najuspešniji bio (onaj od kog se i najviše očekivalo) "Dead Parrot" koji se potpuno prirodno ulio u Cheese Shop koji je dobio potpun obrt na kraju). Bilo je takođe i šala na sopstveni račun ili bockanja, što je uvek lepo videti ;) (Od skečeva bili su tu jos Four Yorkshiremen, Nugde nudge wink wink, Argument, Spanish Inquisition, High Court Judges u Agent Provocateur izdanju...)

Za scenografiju i sve vezano za izgled, muziku i odeću su bili zaduženi dugogodišnji saradnici MP ekipe, što je bilo jasno čim se zavesa podigla (nisam voljna sad da guglam imena, recimo da se o muzici brinuo Džon du Prez) kao i Teri Gilijam, a dok smo čekali da počne prenos kao i tokom pauze gledali smo snimke sa probi, dogovora, postavljanja scene. Mislim da ce se to sve videti u najavljenom DVD izdanju.

Nas dvoje smo dakle gledali direktan prenos poslednjeg nastupa iz Londona u bioskopu i dobili pozdrav od ekipe ("za sve one koji nas prate širom sveta preko satelita...") koja ja bila zdravo vesela čitave veceri, a najveselije i najblesavije od svih delovao mi je Teri Gilijam, koji je izgledao kao dekica kog su pustili da se izigra :) (što mi je sad pomalo iznenadjujuće, budući da je u BBCjevom dokumentarcu koji sam pogledala pre dve-tri nedelje, "And now for something rather similar", i koji prati šta se dešava sa svakim clanom posade pojedinačno tokom pripreme mjuzikla, Gilijam mozda i najviše delovao nekako indiferentno i nevoljno prema čitavoj stvari, mada moguće zato pto je i bio usred režiranja opere i filma).

Od pesama bih izdvojila "Lumberjack song", "Penis song" koju su produzili i obogatili pa smo tako dobili i ode ženskom pandanu i guzi :D, kao i "I like Chinese" koja je takođe promenjena, jer hej, Kinezi su strašno napredovali za 20 godina :D




Pronašla sam neke pesme i inserte sa mjuzikla na njihovom youtube kanalu (uzete sa pomenutog DVDa), i evo sad kada ih gledam ponovo vidim kako uzbuđenje raste i tera me da po ko zna koji put gledam sve do kraja:

Lumberjack

Dead Parrot + Cheese Shop

I like Chinese

Galaxy Song sa specijalnim pojavljivanjem dva poznata fizicara (od 02:54)

Za pesme i koreografije bio je zaduzen mladi tim igrača ali su se i oni sami napevali (Ajdl najvise, zatim Pejlin i Gilijam). Bilo je nekoliko gostiju koji su imali kratku minutažu - standup komičar Edi Izard i glumac Majkl Majers (gosti su se doduše razlikovali od jedne do druge večeri), a u vise skečeva smo mogli gledati i vernu Kerol Klivlend (koja je nažalost više plastična nego išta drugo)

Koga zanima više, prilično dobar i detaljan dnevnik Live (Mostly) veceri se moze pročitati na sajtu Telegrapha.

Moja očekivanja su bila realna - izvođenje omiljenih skečeva uz malo muzike za dosta para ;) - znajući da su Džon Kliz, Majkl Pejlin, Teri Džons, Erik Ajdl i Teri Gilijam (Grejem Čepman je bio prisutan u ne toliko live obliku) pošteno ostarili, ali ipak sam dobila više (osveženje u skečevima, živu hemiju, ples između ostalog) i kao lepo osmišljen poklon - petorka je uspela da me ponovo omađija.

Pretpostavljam da je ideja i došla od Erika Ajdla pošto je on nekako najvitalniji po pitanju očuvanja MP entiteta (i zarađivanja na tome, kako i sam kaže :) uzgred, vrlo zabavno štivo njegova "Greedy Bastard Diary", mogu zajmiti na čitanje ako neko želi) i koliko su me i radovale toliko su me i čudile najave za ponovno okupljanje, samo zato što se sećam da su svi do jednog izjavili da teško da će se okupiti svi ponovo, koliko god to želeli ili ne ("mada kada shvatimo da smo stari i da ćemo uskoro umreti, možda tad"). Posle se tokom gledanja pomenutog BBCjevog dokumentarca shvatilo da je čitava priča krenula od toga što su morali da plate brdo para nekom bivšem producentu i konstrukcije da bi to mogli otplatiti jednim nastupom u O2 areni. Prvi je bio rasprodat za minut! Ali i pored ovoga, imam utisak (pogotovo posle pogledanog dokumentarca) da je Ajdl samo cekao dobru priliku da ponovo okupi bandu.
Odmah mi je laknulo to što ne živim u Engleskoj te nisam imala pritisak da jurim kartu za nastup, a kada je bilo objavljeno da će se moći ispratiti i u odabranim bioskopima širom sveta, nisam brinula više ni tren. Ni naš Beograd nije bio izuzetak, verujem da je projekcija bila dobro posećena jer bih rekla da i kod nas ima brojnih poklonika Cirkusa.

U igri je dakle bila velika gomila para ali ja želim da verujem da je ovo urađeno takođe i iz nekih romantičijih razloga. U svakom slučaju, kada su Pajtoni u pitanju i mogućnost da se živi (koji zajedno imaju 357 godina) vide zajedno još jednom, ja sam skroz u fazonu:

Mnogo mi je bio smešan uvod u koncert u vidu reklame sa članovima isto tako izboranih Rolling Stonesa, u kom Džeger govori ~ "..gomila 70togodišnjaka koja izvodi jedne te iste skečeve..ko bi uopšte otišao da ih vidi, bili su smešni tokom 60tih...", koji je još jednom potvrdio njihov smisao za humor. Metahumor!

Dalje // More >>